Ako smo nakon 'Euforije i pada kisnih kapi' i 'Meseceve ulice', ocekivali da treca knjiga Vladimira Radovanovica izadje iz okvira sazetog izraza koji iz naratoloskog prelazi u poetske fragmentirane stilizacije teksta, gde ce radnja napokon dobiti svoje mesto u tekstu, to se sa njegovom novom knjigom nije dogodilo. Naprotiv, 'Odsjaj izlomljenih pogleda' vrhuni jos sazetijim izrazom koji ovog puta dolazi do potpune poetske metaforizacije i mistifikacije opisanog. Citalac ce u stilu, poetici i napisanom prepoznati autorstvo Radovanovica, a ostace iznenadjen lepotom napisanog koja ide ka poeziji. Bezmalo, mozda bismo 'Odsjaj izlomljenih pogleda' mogli nazvati i odrediti kao poetski roman. Knjigom 'Odsjaj izlomljenih pogleda' Vladimir Radovanovic potvrdio je onu poznatu misao da 'ko trazi spolja - sanja, ko trazi unutra - budi se'. Samim tim, ovim stivom, koje bi moglo biti deo trilogije, jer ne odstupa od poetike prethodnih knjiga, jos jednom smo pozvani na putovanje unutra. I to ne samo
