Tajnost je glavni i osnovni princip postojanja i rada svih obavestajnih sluzbi sveta, pa i srpske i jugoslovenske tajne policije. U toj tajni o sebi i drugima sadrzane su snaga, moc i dugovečnost drzavne političke policije, koja postoji na ovim nasim prostorima poslednjih pedeset godina. Njen zadatak je od 1945. do početka devedesetih, a i kasnije, uvek bio da brani, stiti i čuva drzavu, vlast, partiju i njen politički vrh od tzv. unutrasnjeg i spoljnjeg neprijatelja. Zato su Oznu, Udbu, SDB, politički čelnici od miloste zvali 'pesnica komunizma' ili ponekad i 'stit revolucije'. Jugoslovenska tajna sluzba je u drugoj Jugoslaviji progonila i unesrecila najmanje pola miliona ljudi. A u trecoj jos najmanje sto hiljada ljudi. Pročitane istorije Ozne, Udbe, SDB-a, KOS-a, VOS-a i SID-a vise govore o nedelima neprijatelja nego o delima drzavnih čuvara Tita i druge Jugoslavije. Zato su i sve istine o jugoslovenskoj tajnoj policiji poluistine, a neke od njih, zahvaljujuci losim piscima,
